Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Devizno tržište". Rad ima 17 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

Fakultet za trgovinu i bankarstvo “Janićije i Danica Karić”
SEMINARSKI RAD
PREDMET: Međunarodno bankarstvo
TEMA: Devizno tržište
April 2010. god.
SADRŽAJ:
1. Uvod 3
2. Istorijat deviznog tržišta 4
3. Uslovi za uspostavljanje deviznog tržišta 5
4. Osnove deviznog tržišta 6
5. Vrste deviznih tržišta 7
6. Zadatak i funkcija deviznog tržišta 8
7. Subjekti na deviznom tržištu 9
7.1. Centralna banka 9
7.2. Banke 9
7.3. Brokeri i dileri 9
7.4. Trejderi i market mejkeri 10
7.5. Špekulanti 10
7.6. Hedžeri 10
8. Instrumenti na deviznom tržištu 11
8.1. Devize i valute 11
9. Devizni kurs 12
10. Specifični poslovi na deviznom tržištu 13
10.1. Promptna kupoprodaja deviza 13
10.2. Terminska kupoprodaja deviza 13
10.3. Swap poslovi 13
11. Rizici na deviznom tržištu 15
11.1. Kursni rizici 15
11.2. Kamatni rizici 15
12. Zaključak 16
13. Literatura 17
1. UVOD
Pod tržištem se podrazumeva mesto na kome se sučeljavaju ponuda i tražnja za robama, uslugama, faktorima proizvodnje i novčanim sredstvima. Devizno ili međunarodno tržište je deo ukupnog finansijskog tržišta na kojem se prema utvrđenim uslovima i pravilima trguje stranim valutama, tj. razmenjuju devize. Osnovni zadatak mu je da snabdeva učesnike stranim sredstvima plaćanja za plaćanje uvoza i izvoza.
Na deviznom tržištu dolazi do sučeljavanja ponude i tražnje deviza (devize predstavljaju potraživanja u inostranim sredstvima plaćanja).
            Devizno tržište ne postoji kao organizovano centralno mesto trgovanja, već ga čini svetska mreža učesnika međusobno povezanih savremenim komunikacijskim sredstvima. Trgovanje se odvija na specijalizovanim deviznim berzama i u sastavu međusobno povezanih banaka, što objedinjeno čini 24-satno svetsko devizno tržište. Najvažniji učesnici su velike komercijalne banke, brokeri i dileri, specijalizovani za trgovinu devizama, komercijalni kupci deviza – multinacionalna kompanija, centralne banke. Najveći promet obavlja se preko specijalizovanih brokera devizama na medjubankarskom tržištu, koji povezuju banke uz nisku proviziju. Velike komercijalne banke su ’’Market makersi’’, tog tržišta, spremni u svakom trenutku kupiti ili prodati devize po određenoj ceni.
            Preduzeća, manje banke i filijale stranih banaka ne sudeluju na deviznom tržištu direktno, već se stranim sredstvima plaćanja snabdevaju preko otvorenih kreditnih linija kod velikih banaka.
            Svetski finansijski cenrti ujedno su i najvažniji centri trgovanja devizama (New York, London, Zurich, Frankfurt, Tokio).

 

 ---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]